Инфраструктура

Саобраћајна инфраструктура

Лесковац је и својеврсно саобраћајно чвориште. Међународни возови који из Европе путују до Скопља, Солуна и Атине пролазе кроз овај град. Сваког дана се у Лесковац заустави 19 возова. Пруга је у Лесковац дошла 1886. године.

Лесковачку котлину су премрежили путеви. Најзначајнији је пут Е 75 који спаја мађарску и македонску границу. Из Лесковца регионални путеви воде до Приштине, Пирота и Босилеграда. Лесковац је удаљен од Ниша 45, Београда 280, Софије 155, Скопља 160 километара.

Путна мрежа града Лесковца састоји се од 681 км категорисаних путева од чега 56 км је државни пут другог реда приоритета,153 км је дужина регионалног пута и 472 дужина локалног пута.  Од укупне дужине регионалне мреже под савременим коловозом је 68%, а од локалне мреже 38,3%.

Друмски саобраћај

Од 153 км регионалне мреже, још увек је 30 км под туцаником, 14 км су земљани путеви, а 5 км је непросечно. Територијом Града пролази железничка пруга Београд-Ниш-Скопље-Атина. Број отпремљених путника и утоварене робе показује да Лесковац још увек не користи у довољној мери предности свог укључења у железнички систем земље, нарочито у погледу робног саобраћаја, а индустријска зона Лесковац није директно укључена у железничку мрежу преко одговарајућег броја индустријских колосека.

Железнички саобраћај и инфраструктура

Територијом Града Лесковца пролази железничка пруга Будимпешта-Београд-Ниш-Скопље-Атина. Број отпремљених путника и утоварене робе показује да Лесковац још увек не користи у довољној мери предности свог укључења у железнички систем земље, нарочито у погледу робног саобраћаја, а индустријска зона Лесковац није директно укључена у железничку мрежу преко одговарајућег броја индустријских колосека. Проширење капацитета постојећих индустријских колосека биће један од важнијих задатака у наредном периоду на ублажавању уочених недостатака и проблема у овој области.

Комунална инфраструктура

Уредјење градског простора – доношењем новог Генералног урбанистичког плана, град Лесковац је добио просторно усмерење до 2010.г. Предвидјене су нове и велике површине у индустријској зони за све врсте производног ангажовања капитала које се према исказаној потреби у сваком тренутку могу активирати сходно утврдјеним регулационим плановима. У самом центру, у трговачкој зони Града, поред постојећих, већ изградјених пословно-трговачких и услужних центара, у припреми је неколико нових, у блоковима, („Козара“, Дезерт 2“, „Багат“ и „Стара лесковачка чаршија“, укупне површине од преко 87.000м2, од чега је чак преко 50.000м2 нових корисних површина намењених тржишту. У ужем градском језгру, на само две најповољније локације, на располагању је преко 11.000м2 бруто-површине, од чега је 7% у већ изградјеним објектима. Изменама и допунама ГУП-а омогућује се да се према текућим потребама и на другим локацијама, већег или мањег степена изградјености, увек могу планирати нове површине. Уосталом приликом израде Просторног плана Републике Србије, Град Лесковац, и поред високог степена индустријализованости, спада тек у зону средње оптерећености простора.

Водовод и канализација

На територији града постоји пет јавних водовода, један скупни за Лесковац и неколико мањих насеља, један међуопштински за Грелицу и три локална за Вучје, Чукљеник и Предејане, укупне дужине главних довода 87 км, разводне мреже 480 км, са близу 23.250 водоводних прикључака док је дужина канализационе мреже 125 км.
На територији града Лесковца изграђено је дванаест малих акумулација од којих је 6 намењено за наводњавање а 6 за прављење раствора за хемијско прскање засада винограда.

Подручје града одликује се јако израженом ерозијом, ерозионим процесима и продукцијом наноса. Неки предели, нарочито десна обала Јужне Мораве и Грделичка клисура, су захваћени ерозијом восоког интензитета.

Систем даљинског грејања

Са укупном дужином мреже даљинског грејања од 8 км град Лесковац је делом решио своје потребе за овим ефикасним начином грејања. Укупно је око 3.100 станова прикључено на овај систем грејања са површином од 168.040 м2 и пословних просторија површине 68.000.

Електро инфраструктура

Уз основно енергетско упориште на трафо-станици ТС 220/110 КВ „Лесковац“ са две трафо станице ТС 110/10КВ у Лесковцу и једне ТС 110/35КВ, конзум је квалитетно и поуздано обезбеђен електричном енергијом. Применом директне трансформације 110/10КВ у градском делу, смањена је потреба изградње медјутрансформације 35/10КВ. Средња напонска мрежа капацитетом, локацијом и техничким стањем још увек не задовољава потребе привреде и становништва.

Телекомуникациони систем

Број телефонских прикључака од 39712 даје 16,4 апарата на 100 становника (или, инверзно: један прикључак на 6,1 становника) што је за 24% нижи ниво него у Републици Србији где је 21,6 апарата на 100 становника (или један прикључак на 4,9 становника што је за два пута ниже него у земљама са развијеном телефонском мрежом). Телефонску мрежу града употпуњују 14 телефонских централа, од чета 7 модерних аутоматских и око 1.500 км укупне телефонске мреже од чега 20% са подземним каблом.

Информатичка инфраструктура

У Лесковцу функционише пар приватних, поред јавног провајдинг система. Рачунарском опремом као својом основном делатношћу бави се неколико приватних предузећа. У Лесковцу не постоји ниједна школа (ни виша ни висока) из области информатике. Улогу ауто-путева у информатици имају електронске везе у виду ПТТ линија, мрежних каблова, уредјаја за бежично умрежавање. Јачање сарадње измедју институција и предузећа се може постићи медјусобним умрежавањем. У Лесковцу је само једно велико предузеће обезбедило комплетно умрежавање, док је у једној јавној институцији и општинској управи започет овај процес. Електронско пословање је тек почело са својим развојем.